Човек тражи Бога

Археолошки налази упућују да су првобитна веровања била заједничка свим друштвима-Док су сви људи живели заједно чували су правилне појмове о Богу невидљивом Духу,Творцу света.Кад се људи расејаше по земљи,они су мало помало заборавили на оно што им предадоше патријарси и не беху способни да добију од Бога нова откровења.Место истинске вере појавиле су се празноверице.И стадоше се једни молити Сунцу,други месецу,звездама,трећи обожаваху биљке,снагу земљину,море,ватру и животиње уместо правога Бога.

Желевши да им богови буду близу почеше градити њихове ликове од камена,злата,дрвета,метала и почеше временом веровати да у њима живе богови.

Идолопоклонство се толико проширило да је веран правоме Богу остао само Јеврејски народ.-Већина религија старога света биле су пут да се схвате природне силе и да се с њима успостави однос. .Ове религије схватале су човека као слугу богова,док библијска мисао човека представља као господара творевине и космичког свештеника.Једино Јевреји никада нису прихватили да је Бог истоветан природним силама,јер Он је изнад природе.Он је личност,,ОНАЈ КОЈИ ЈЕСТЕ“-ЈАХВЕ. Јахве је дух ,а не тело. Он се открива преко надахнутих изасланика који се зову пророци.

Бог Јеврејског народа схватан је као личност,кога човек може упознати једино ако му се открије.Други народи користе гатања да би установили везу с боговима.Ово једино код Јевреја није присутно ,јер Бог се не може присилити на јављање.

(Реч религија потиче од латинске речи religare=бити блиско повезан,успоставити изгубљену везу са Творцем)

Али Бог није оставио свет многобожаца .Он их је припремао за долазак Месије(Господа Исуса Христа) тако што их је пустио да иду својим путевима да би се уверили да њихови богови немају живота ни силе . Зато ће их лако одбацити кад за то дође време.

Скоро у свакој многобожачкој религији постоји један врховни бог, што указује на првобитни монотеизам. Тако је врховни бог код Грка био Зевс, код Римљана-Јупитер,код Словена – Сварог, код Египћана – Амон Ра.

Стари Египћани су фараона(краља)сматрали живим богом и врховним свештеником. Веровали су да је он једина веза између два света. Фараону се није смело гледати у лице.Веровали су у живот после смрти.

Код старих Грка веровало се да су богови бесмртност дуговали специјалној храни(амброзији и нектару).У Светом Писму бесмртну храну је представљало дрво познања добра и зла, тј. дрво живота..

Веровали су да душа, која је бесмртна након смрти тела одлази или у Хад(подземни свет) где се мучи ,или на Јелисејска поља где је очекује вечно блаженство.

Сви важни тренуци у јавном и приватном животу били су прожети молитвом.Призивали су богове јутром , вечери, пре јела, рата, рада.

Доброта је сматрана врхунцем људског савршенства. .Живот без врлина није се ценио.Спокојство и мирноћа за старински грчки свет била је врхунац уметничке лепоте.Узрујаност и љутњу сматрали су лудилом.Ако би неко у скупштини дошао у то стање ,скупштина би одмах прекидала са радом..

Грци су своја стара веровања одбацили када су дошли у додир с хришћанском религијом која их је одушевила својим спокојом и чудотворном силом.

Постоји више митова,легенди и веровања о присутној жељи човека за бесмртним животом и Богом.

Молило се три пута на дан. Сварогова супруга Вида замолила је Сварога да створи човека по свом обличју. Сварог ју је послушао и удахнуо свој дах у храст и тако је настао први човек-Дубравко, а другом човеку свој дах подарила је Вида и тако је настала жена - Љубљеница.

Свака кућа, али и човек веровало се да има свога бога. И данас има узречица код Срба ,,видећеш ти свога Бога“.